Naizgled jasno oivičeno, precizno definisano.

A zapravo višeznačno, do neukusa rastegljivo.

JA.

Prvo lice jednine.

Služi za samopotvrđivanje, samoobmanjivanje, pokazivanje i sakrivanje.

JA- od uloge žrtve do uloge večitog pobednika, od negacije do superlativa, od odugovlačenja, razvlačenja, do vrtoglavog ubrzavanja, u kojem i nema ničega sem promicanja.

JA- od prebacivanja osećanja u prvo najbliže, drugo lice jednine, iako to neće učiniti da ti bude komotnije. I dalje ćeš se osećati loše, samo si oduzeo sebi moć da to promeniš.

JA- od obećavanja u ime stranke, do rasplinjavanja krivice na onoliko komadića koliko je članova, kad se obećanja rasplinu kao baloni od sapunice.

Tačnije, na jedan manje- ja, naravno, nisam kriv!

JA- ispred svih svojih glasno rečenih profesionalnih uspeha, do bolne nesigurnosti i usamljenosti koji ih pokreću.

JA- od samovanja do sakrivanja u vezi, od besmranog uzimanja do besomučnog davanja.

JA- od lenjosti do pregorevanja, od nerazumevanja do ismevanja, od gluposti do neznanja.

JA- u uglu slomljen od svih tih bežanja i samozavaravanja, čekam da se zagrlim, da ustanem, da sklonim svoju senku koja uporno ide ispred mene.

Ja, na dugom putovanju do prvog lica jednine.