“Nedavno je neki Švajcarac na televiziji bio zapanjen što kod nas postoje kazne za prelaženje van pešačkog. Švajcarci, jednostavno, prelaze na prelazima- pa zato su tu. O takvim vrednostima je reč- pa se Švajcarskoj može da ne bude u EU.”

Nebojša Spaić, NIN

To je me podsetilo na “Nije važno gde si. Budi.”

Kao lotos. I kada bi dovoljno nas razmišljalo (i radilo) tako, pitanje je da li bi bare i bilo. Ili barem krokodila.

Našalio se urednik pre nekoliko dana sa mnom da sam utopista. Bolje i to, nego da učestvujem u “utapanju” svega dobrog, noseći pri tom odelo ekipe za spasavanje.

Znači, ili utopista ili da se utopiš u trenutnu većinu.

A ako bi utopisti bili u većini? Pa da utopimo sve čime smo se “ukopali”- laž, prevaru, burazerluk, blaćenje, lenjost, bahaćenje, preplaćivanje i neplaćanje, nepoštovanje zakona i ljudi, nepismenost, površnost, negativizam, neznanje...

E, sve bismo mi to lako da smo U... EU, u bogatijoj zemlji, u uređenijem sistemu, u nekom drugom vremenu, u ...

Za svaki cilj spreman niz izgovora. Umesto spremnosti. Zašto to, ipak, ne može. I odmah- ne može. Iako bi, jel', bilo dobro.

Da smo negde drugde, moglo bi!

A da, dok ne budemo tamo, za promenu “budemo”?

To izgleda neće moći nigde.